Матурантима...
- 30 мај
ВЕЧЕРАС ЋЕ МАТУРАНТИ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ имати своју ноћ, свој тренутак, своју звезду у оку и осмех у срцу и у зеници дјака, тек изашлог из школске клупе...
Знам. Ваш поглед још увек лута а срце вам затрепери са било каквим дрхтајем листа и при звуку и најмање кишне капи која се ових дана досадно пробија до ваших узглавља... ЈОШ УВЕК ПРЕЛИСТАВАТЕ ОНЕ ТРИ ИЛИ ЧЕТИРИ СТРАНЕ у тамно-црвеном дневнику који је и сам полудео од хаоса ваших оцена, стране са вашим именима и рубрикама изостанака... Да... записивали смо вас, испитивали, делили вам тестове, оцењивали стално, уздисали сте тешким уздасима, молили нас у себи да вас не питамо, баш данас, баш јуче или сутра... Свега и свачега је било, ходници Школе упили су вас заувек, као и генерације пре вас.. И опет сте били посебни, као и они пре вас. Свако на свој начин. Нервирали смо једни друге.Мрштили се једни другима.Али смо се и смешили.Ваша младост често је победјивала.Све ваше слатке глупости и недефинисано-чудне реакције на све и свашта.. Али, то је сада иза нас. О, како ћете пожелети да бар још једном удахнете мирис ваших учионица.Зато их нећемо закључати.Вечерас ћете плесати уз притајено светло тих истих учионица, које ће вас из даљине посматрати и дивити вам се,.. Јер сте тако лепи, храбри и млади, ЈЕР ОД СУТРА БИРАТЕ НЕКЕ НОВЕ ПУТЕВЕ на које смо вас, надам се, МИ, ПРОФЕСОРИ-ПРАВИЛНО И УСМЕРИЛИ.ХОДАЈТЕ ДАЉЕ УСПРАВНО, уздигнуте главе!! Помозите увек другима, себи, свом животу. БУДИТЕ УВЕК ДЈАЦИ И ДО КРАЈА ЖИВОТА УЧИТЕ О ЖИВОТУ, и како је лепо живети ако знаш своју судбину, свој циљ...ПЛЕШИТЕ ВЕЧЕРАС УЗ ОСМЕХ И ЉУБАВ, СРЕЋНО, па нас се сетите кадкад, јер- увек смо вам желели САМО НАЈБОЉЕ!!!!! СРЕЋНО!!!
Проф. Бранка Марковић
